Радмило

прошла је година дана откако си нас напустио, а бол због твог одласка не јењава. Вријеме пролази, али празнина коју си оставио остаје иста — тиха, дубока и болна. Недостајеш нам у сваком тренутку — у ријечима које не изговоримо, у осмијесима који више нису исти, у окупљањима гд‌је твоје мјесто заувијек остаје празно. Недостајеш нам као брат који је увијек био ослонац,снага и друга половина мог срца као д‌јевер пун разумијевања и доброте, као стриц који је знао вољети искрено и без мјере. Твоја топлина, твоје ријечи и твоја доброта оставили су неизбрисив траг у нашим животима. Иако те нема међу нама, осјећамо те у тишини, у мислима и у свему што нас подсјећа на тебе. Носимо те са собом кроз живот, чувамо од заборава и спомињемо с поносом и љубављу. Хвала ти за сву љубав, доброту и снагу коју си нам дао.. Заувијек вољен и никада заборављен.