Радмило

Вољени наш… Прође ево шест мјесеци од када ниси са нама. Ми те и даље у невјерици чекамо и надамо се да ћеш се вратити! Јутра су празна, дани тешки, ноћи још теже а навика остала! Љути смо на твоју судбину коју ниси заслужио јер си имао најчистије и најплеменитије срце на овоземаљском свијету , али смо се увјерили да Бог узима за себе само најбоље! Али зашто баш САД? Требао си да пратиш на матуре, факултете,маштао си са Наном да она једног дана постане најбољи доктор... Зашто кад си све завршио и требао да уживаш и одмараш бар мало у животу а знамо да те живот нимало није мазио… Зашто? Остаће нам жал док живимо. Поносимо се твојим часним и поштеним животом! Недостајеш нам сваким даном све више, недостаје нам твој осмијех,топлина,пажња и љубав којом си зрачио. Неће бити лако без тебе али ћемо се трудити да будеш најпоноснији Анђео на небу! Волимо те бесконачно, снагом силе неба и чувај нас одозго а ми ћемо тебе чувати од заборава !