РАДМИЛИ - РАДИ ПЕРУНИЧИЋ

МАЈКООО... шест мјесеци пролази, али туга из наших срца не одлази, а твој осмијех и мио лик, увијек нам у снове долази. Најтоплији загрљај, био је твој, у њега је стао цио свијет мој. Животом својим, дјелима си чинила, а унучад своју љубављу обасипала. МАЈКО наша, честита и мила, увијек си нам ширила крила, гдје год да си у посјети била, увијек си се нашој кући, у Никшић вратила. Пишем ти, МАЈКО, пјесму ову, јер знам да негдје горе, с неба, чуваш дјецу своју. Тешко је прихватити бол, и ово све, јер била си, наше сунце, наше све. Хероино наша, о, душо чиста, увијек си славила, рођење Христа, и чинила све, да наш живот има смисла. Да споменемо, у пјесми овој, нашег доброг тату Јована, чувара породичне традиције и народних гусала. Хвала ти за љубав, хвала за срећу, никада те, МАЈКО, заборавити нећу. У нашим срцима живјећете вјечно Ви, увијек ћете бити ВОЉЕНИ. Много нам недостајете,