РАДМИЛИ – РАДИ ЛАЛИЧИЋ

Прошло је четрдесет дана од нашег последњег збогом и још увијек не могу да прихватим да те нема. Помисао да те више никад нећу наћи у твом дому, загрлити и пољубити ме неописиво боли. Дани пролазе а моја празнина је све већа. Недостајеш ми да ти чујем глас, да се од срца заједно насмијемо. Недостајеш нам кад се окупимо у роду. Нема твоје топлине, твојих ријечи, ведрине које су доносиле мир. Тешко ми је носити ову тишину која је остала иза тебе. Хвала ти за свако разумијевање, за све бриге које си ми скинула са душе, за сву љубав коју си давала без резерве. Почивај у миру, сестро моја драга. Вјерујем да си сада тамо гдје нема бола, негдје ђе ће твоја добра душа да одмара. Носим те у свом срцу, заувијек.