РАДМИЛЕ Радоја РНКОВИЋ

Знаш ли колико боли што ме више никада нећеш дочекати на кућном прагу. Што ти умјесто поклона бирам цвијеће да украсим твоју вјечну кућу. Тјеши ме мисао да си спокојна тамо негдје поред тате. Почивајте у миру, вољени моји.