РАДМИЛА РАДА ЛАЛИЧИЋ

Прошло је четрдесет дана откако си напустила овај свијет а моја душа и даље лута између бола и тихе наде да си сада на мјесту гдје нема патње. Мајчино срце никада не престаје да воли, па ни сада кад те више не могу загрлити. Носим у себи и ранији бол онај од прије много година када сам изгубила твоју старију сестру – младу душу која је прерано отишла. И тада сам мислила да мајчино срце више не може поднијети а сада сам опет на истом путу – путу кроз тишину која остаје за вама. Али вјерујемо да сте сада заједно. Да сте једна другој рука утјехе и радост на неком љепшем мјесту. Хвала ти за све тренутке које смо дијелиле. Ништа не нестаје – све остаје у мајчином срцу које чува и памти. Нека ти је вјечни мир!