РАДМИЛА – МИРА ЈЕЛЕНИЋ

Отишла си, а са тобом је отишла и једна чиста, добра душа каква се више не рађа. Тешко је живјети са спознајом да те нема, јер си била жена огромног срца, тиха снага и безусловна љубав свима који су те познавали. Била си снажна и борбена до самог краја. И када те је болест сломила, ниси се предала – борила си се храбро и достојанствено, до последњег даха. Све си осјећала дубоко и искрено, увијек са срцем пуним бриге за оне које волиш. Такваси била – снажна, своја и пуна живота. Увијек си ми говорила да сам твој, „бабин цвијет из баштине”, и те ријечи ћу носити у себи док живим. Срце ми је тешко јер знам да више нећу чути твој глас, нити осјетити твоју бригу која ме је пратила у сваком кораку мог живота. Боже, подари мојој баки, вјечни мир – онако како заслужује. Нека њена душа почива у миру, а успомена на њу живи у нашим срцима заувијек. Почивај у миру. Твој цвијет из баштине те воли бескрајно.