РАДМИЛА ЛЕКИЋ РАДЕНОВИЋ

Десет година је прошло откако смо почеле да учимо како без једног дијела себе живјети... И даље нисмо научиле. Сваки дан носи твоје присуство у нашим мислима, у ријечима које изговарамо, у гестовима које смо од тебе научиле. Твоја топлина, благост и снага остали су дио нас, али празнина која је остала — не зна да се смањи. Вријеме пролази, а кад нам прољећа и јесени врате туге, знамо само једно, да је претварамо у захвалност што смо имале тебе — такву.