8. новембра 2024. године навршава се пола године од када није са нама наша вољена мајка, свекрва, бака и прабака
РАДМИЛА Борисава ЗЕЉИЋ
рођена Лаковић
Недостајеш... вило наша, безгранично, неописиво.... Болан је одлазак твој јер си живјела тихо, ненаметљиво, са пуно љубави, вољела безгранично и широко и била уз своју дјецу и породицу у сваком тренутку. Мајко наша, знамо да те тамо ништа не боли и да нас чуваш одозго заједно са татом којем смо били све у његовом срцу, оку, души... у његовом животу. Рећићемо ти као и њему да све иде својим током, баш онако како сте ви жељели. Ваша породица биће богатија за још два мала анђела, ми ћемо се радовати умјесто вас на земљи, а ти и тата се радујте заједно горе у Царству небеском. Загрли чврсто и пољуби нам тату, а ми вас носимо дубоку у нашим срцима и чувамо од заборава. Данас ћемо посјетити твоју вјечну кућа.
До вјечности, тебе и тату воле ваша дјеца: син МИЛАН, кћерке ЉИЉАНА, БИЉАНА, МИРЈАНА и МИЛЕНА, снаха ЉИЉАНА, унучад и праунуче