РАДМИЛА Борa ЗЕЉИЋ

О како нам недостаје твој глас, осмијех, брига, неизмјерна мајчинска топлина... Неописиво мајко наша мила... И сваким даном све нам више недостајеш, у свему што долази, у свему што је било од када си нас напустила. Вољени и велики наш родитељу, тјеши нас само чињеница да си на неком љепшем мјесту гдје те више ништа не боли, гдје нема патње, тјеши нас то што си са нашим татом, твојим вољеним супругом којег си вољела, поштовала и чувала све до када те болест није савладала. Мајко мила и вољена, знај да волимо и тебе и тату и да сваки дан мислимо на вас. Сјећамо се ваших ријечи, подршке пуне љубави према нама вашој дјеци и вашим унуцима. Хвала вам, што са поносом изговарамо ваше име, хвала вам за све што сте нам пружили и дали. Пољуби нам тату и загрли га јако онако како си га цијели живот јако грлила. Пуно нам недостајете...