РАДИСАВ БОЈОВИЋ

Тата, Био си мој путоказ, моја сигурност, мој понос! Узалуд се надам, да је то само сан. Да ћу се пробудити, да ће мој телефон зазвонити и чути се Молим, Молим познато само нама у обавезан осмјех Тата. Како научити живјети без тебе, зар је наше последње путовање било без твог повратка...покушала сам тата да зауставим сузе, тугу и бол али празнина и тишина која је нестала послије тебе, твоје празно мјесто у нашем дому. Мој тата ништа више није исто без тебе. Хвала ти тата на свему!