РАДИНКИ КОТЛАЈИЋ

Отишла си тихо, онако како си и живјела – достојанствено, топло и с пуно љубави. Остала је празнина коју ништа не може попунити. Остали су трагови твоје доброте у свему што си дотакла. Била си више од сестре – била си ослонац, утјеха, осмијех у тешким данима и раме на које сам увијек могла да се ослоним. Твоје ријечи су гријале, твој смијех лијечио. Никада ниси тражила много, а давала си све. Живјећеш заувијек кроз приче које ћемо причати, кроз љубав коју си несебично дијелила и кроз сјећања која носимо са собом сваког дана. Почивај у миру, драга сестро. Нека ти анђели шапћу оно што ти ми више не можемо рећи. Волимо те заувијек.