РАДЕНКА-ЛАЛА РАДУЛОВИЋА

Како си нам драги д‌једа У божијој рајској луци Јеси душу одморио Питају те сад унуци Док вријеме то пролази Осјећања увјек боле Ти нам д‌једа недостајеш Унуци те много воле Ти си д‌једа наша срећа И снага си наша био А тебе се драги д‌једа Унук сваки пожелио Успомене наше д‌једа Ми поносни с тобом били Ех како би тебе д‌једа Унуци те загрлили Душа твоја док одмара Небеска је срећа хвата Наша љубав према д‌једи Отвара ти божија врата У вјечној си д‌једа срећи И у божијој увјек руци Памтиће те и вољети дједа твоји знај унуци