РАДЕ

Већ пола године се надам да ћу чути твој глас, осјетити топлину и снагу твог загрљаја. У тишини ноћи гледам звијезде, тражим те међу њима и причам ти о свему. Очекујем те као раније, али ми не долазиш. Дера мој, придружио ти се и Никица у рају, твоји брат како си га звао, али не по крви, већ по срцу. Неко остане заувијек, и када оде, у свакој причи, у сваком сјећању, у сваком погледу ка небу. Колико ме све ово боли... Почивај у миру на неком бољем мјесту...