РАДЕ

Пролазе дани а сваки дан без тебе је година. У очима сузе, у грудима бол, у мислима твој лик са којим се будим и покушавам да заспим. Тешко је! Претешко! И даље се надам да је ово само ружан сан. Не могу се помирити са тим да више нећемо бринути једно о другом, о породици, дјеци. А могли смо заједно још пуно тога! Није нам се дало! Живјећеш у мом срцу док год буде куцало.