РАДЕ

Нијема сам од бола, а немоћна пред судбином која те од мене отрже. Тешко је прихватити сурову истину да те више нема, да више нећемо заједно стварати, радовати се, сретати и пратити наше рођење, нашу унучад. Остаје ми да те памтим по добру и чувам од заборава.