РАДА ПАЈОВИЋ

Радо моја, нијесам вјеровала да ће онога јутра бити наш задњи разговор. Нијесам вјеровала, а нијесам на то ни помишљала. Вјеровала сам да је твоја снага толика да ћеш се са свим невољама и тешкоћама изборити као што си то радила читавога свога живота. Вјеровала сам да ће твој осмјех и весели дух опет побиједити... Сада вјерујем да си код мога Рајка и да вам је лијепо. Остаје ми да жалим за вама док живим и да чекам наш сусрет који ће нас саставити за цијелу вјечност.