Четрдесет је дана туге и бола за нашим вољеним сином и братом
ПРЕДРАГОМ-МИРКОМ РАИЧЕВИЋЕМ
Најдражи Мирко, нијеми од туге пишемо ти овај тужни поздрав. Узалуд су сузе, узалуд су болни уздисаји, узалуд молитве да те вратимо – не можемо. Како ћемо са овим болом живјети? Анђеле наш , оде прерано и уби сва наша надања и очекивања да ћемо опет видјети твоје ведро и насмијано лице. Недостаје нам твој лик , твоја топла ријеч, твоја неизмјерна љубав и велико племенито срце. Сјећања навиру , а бол раздире груди . Подједнако боле успомене на наше заједничке дане, на твоју доброту и бригу о нама. Ништа ти није било тешко, срећан да другима можеш помоћи и друге усрећити. Знамо да те боле наше сузе, али опрости нам. Колико је тешко живјети без тебе знамо само ми, који смо те неизмјерно вољели. Почивај у миру вољени наш а ми ћемо те чувати од заборава.
Мајка РАЈКА, сестра ЈЕЛКА-НАЈА и брат СПАСОЈЕ-ПАЈО