ПРЕДРАГ ТРИПУНОВИЋ

Година прође, а вријеме није ублажило ништа, а у овој години иза стало је толико тога што бих ти желио рећи. Твојим одласком си ми откинуо једно братско крило и отишао међу анђеле гдје нема завјера, лажи, непочинства гдје ни једна црна тачка не може искључити бјелину и свјетлост како наших живота на земљи тако и твојих и наших ротитеља у Царству Небеском, него је било на мојем гробу у којем сте Ви ново освјећење и вратио сам Тебе и нашим родитељима, нови духовни сјај и вјечни мир. Одбијам да стојим пред хладним каменом да гледам твој лик урезан у мермер и читам твоје име као да си само име, него живим са раном да те виђам свукуда, а нигдје те не могу наћи и опет невјерица да те више нема. Мој гроб у коме си ти и наши родитељи то је мјесто гдје Вас налазим гдје је хладни камен и само сузе. Све што се десило промјенило је ток живота, али у њему и даље носим тебе. Опрости ми брате што нијесам никад био ту кад је требало. Док год сам жив живјећеш и Ти у мени, док год дишем за мене си жив. Почивај у Рајком Насељу, и никад брате збогом, само поздрав до следећег загрљаја.