Петру Вукашиновићу

Угасило се свијетло једне душе која је била светионик наших живота. Твој пут се можда заврсио, али твоја свјетлост ће нас заувјек обасјавати. За собом си оставио најљепше успомене које ћемо чувати као највећи благослов. Жвјећеш у свакој лијепој ријечи, добром д‌јелу и осмјеху као подсјетник на љубав коју си нам пружао. Као отац, био си чувар наших снова и темељ наше среће. Као деда, био си радост, снага и сигурност за своје унуке. Твоје присуство ће остати урезано у нашим сјећањима и срцима. И кад очи буду пуне суза, срце ће бити пуно захвалности што смо те имали. Не знам како да се опростимо од тебе, јер већ боли пуно и знамо да ће бољети заувјек. Недостајаћеш у сваком обичном дану, који без тебе више неће бити исти. Почивај у миру, најдражи мој!