ПЕТРЕ
Не прихватам Петре да те нема.То просто не може бити.Теби није дозвољено Петре да те нема.Ти си ту Петре и увијек ћеш бити ту.Ти си Петре умио да даш смисао животу. Сваки минут проведн са тобом био је благо. Харизма, енергија, топлина, душа.. то си био Петре ти. Свака твоја изговорена ријеч је имала смисао. Умио си да пружиш љубав, безрезервно. Твоја емоција је била чиста као планинска ријека. Умио си да анимираш људе да те заволе, онако искрено и без примјеса. И данас ћу ти Петре, јасно потвдити оно што си стално у шали говорио за себе да си безгрешан...јеси Петре...био си безгрешан...осим сад. И мене си успио да убиједиш да ти овако не можеш погријешити. Погријешио си што си нас ускратио за себе. Ускартио си нас твоје љубави, твоје љепоте и доброте...а ми...ми ћемо тебе Петре свакако вољети...док постојимо. Волио си Петре живот, волио си људе, волио си брзину. Помјерао си границе и брзина је на крају била твоја судбина. Живио си живот пуним плућима онако право, мушки, баш како приличи младости. Живио си живот са стилом. Знам да за твоју мајку и твоје сестре нема утјехе...и не може је бити...али морају бити поносне на тебе и на глас који си оставио за собом. Одлазиш данас код твога Брана, који је, сигуран сам љут на све нас, којима је оставио у аманет да те чувамо. Нисмо успјели, ниси нам дозволио. Био си бржи од живота. На крају, сјећаћемо се младића са Мораче са вјетром у коси. Сјећаћемо се нашег непоновљивог Петра. Нека твоја чиста душа почива у миру.
ЉУБИША ЈОКИЋ са породицом.