МИШУ БОЖОВИЋУ

Прошло је годину дана од када си отишао тата, недостајеш ми више него што ријечи могу да кажу. Недостаје ми твој глас, твој поглед, твоја рука, која ме увијек чувала и водила. Има доста ствари које бих ти данас рекла, толико тренутака у којима бих пожељела да си ту! Али много се тога промијенило откад нијеси са нама, послије четири године чекања и наде наша се кућа поново радује, наша снаха доноси нови живот. Тешко је што нијеси са нама да се радујеш, да благословиш и загрлиш, али знамо да би био неизмјерно срећан и поносан. Тата, заувијек си у мом срцу, док год дишем, живјећеш кроз мене.