Петар Вукашиновић

Твоја присутност је била дом. А сад на хладном мермеру твоје име стоји. До неког другог сусрета чувај нас одозго, ниси умро, само заспао си. Казу вријеме тугу брише, ал туге и боли је све више. Како је тешко без тебе бити, у души плакат а насмијан бити.