Петре, животе наш, Из видокруга у трену неста, Анђеле, али живиш у срцима још јаче и присутнији добротом и радошћу које си носио и за собом оставио. Знају они који воле да једино срцем добро видимо. Тако оно Тобом, сваким даном све веће бива. Ти си, на Васкрс свијетли, наше васкрсење прије смрти, Љепото наша! Христос воскресе! Кад си оно седмо мајско вече на мојим рукама испустио душу, најбољи и најњежнији Оче, истрчала сам са онкологије не слутећи да ћу се девет година касније истог тог 7. маја последњим загрњајем опростити од мог сина. Јединца и мезимца. Тајо мој, знам да сте заједно и да ми га са Браном чуваш. Знаш колико вам завидим. Живот овај живимо да мјесто крај анђела наших заслужимо не би ли нас у Златном дану дочекао исти онај нестваран и чудесан вечерњи пој птица који вас је испратио.