ПЕТАР - ПЕРО ВУКАШИНОВИЋ

А чини се као да је прошла читава вјечност и као да је све стало оног дана када си отишао. Нема дана да те не тражим у тишини јутра, у мирису кафе, у свакој одлуци у којој бих питала "шта би тата рекао?" Недостајеш ми у сваком тренутку у којем бих ти се обратила, у свакој радости, у свакој бризи. Недостаје ми сигурност коју сам имала док си био ту. Кажу да вријеме лијечи, али ја учим да вријеме само научи човјека да носи бол. Ако постоји мјесто гд‌је душе налазе мир, знам да си тамо. А ја ћу те ности овд‌је - у срцу, у молитвама, у сјећањима која никада не блиједе. Волим те тата и вољећу те док год дишем.