Петар - Перо Вукашиновић

Најдражи наш, тешко је помирити се са тим да те више нема и да нам дани нису испуњени шалом и љубављу већ празнином и болом. Тешко је тата доћи у родитељску кућу а да ме не дочекаш онако како си знао, раширених руку са осмијехом, а још као да чујем кад год дођем оно твоје "Ћиро мој" - дошла си! Тешко је... Много теже него што смо могли да наслутимо. Причамо о теби стално, присјећамо се свих лијепих тренутака које смо дијелили, захвални на времену које смо провели са тобом. Увијек си са нама у нашим мислима и молитвама.Твоја љубав, мудрост и снага настављају да нас инспиришу и воде. Недостајеш нам сваки дан, у свакој ријечи у сваком осмјеху који бисмо жељели да подијелимо са тобом. Мајка је и даље прави борац. Труди се због нас, а знам да те и она носи са собом, у свакој тишини и свакој сузи коју пусти. Био си свјетлост у нашим животима, највећа љубав и подршка. Не постоје ријечи које могу описати колико си нам значио и колико фалиш. Био си и остао мој највећи узор, моја највећа љубав, моја светиња и мој највећи ослонац. Хвала ти пуно на свој пажњи и љубави коју си нам безусловно пружао па чак и у твојим последњим данима живота. Уморан од борбе, исцрпљен и немоћан да говориш, твој поглед препун топлине и стисак руке, говорио је више од хиљаду ријечи. Зато не умијем да кажем да си отишао, јер ниси. Само си постао тишина у којој те најјасније чујем. Сјећање које ме грли кад нико не види, дио мене који не умире. За собом си оставио оно што траје дуже од живота - име које се са поносом изговара, љубав која не престаје. Свака ријеч је мала да опише тугу и празнину коју си оставио. Нама као утјеха остаје вјеровање да си сада на неком бољем мјесту у загрљају родитеља и браће. Знам да нас негд‌је одозго гледаш, чуваш, пазиш и тражиш од Бога најбоље за нас. Заувијек ћеш бити дио сваког нашег корака, сваке радости и туге. Почивај у миру најдражи мој а ми ћемо те вјечно чувати у нашим срцима и мислима. Волимо те!!!