ПЕТАР ПЕРАНОВИЋ

Драги тата, Вријеме није ублажило бол, само смо научили да живимо без тебе. Туга, празнина и бол остали су исти, као и првог дана. Заувијек ће остати сјећање на твоју доброту, племениту душу и сваки топли загрљај. Хвала ти за сваку ријеч која је била мелем, за љубав коју си несебично дијелио и за снагу коју си нам давао. Поносни смо што си био наш ослонац и узор. Твоја доброта биће нам снага да корачамо даље, а твоје име носићемо у срцима, заувијек. Чувај ми мајку тамо горе, а ми ћемо вас чувати од заборава.