ПЕТАР ПЕКО КОСТИЋ

Вријеме пролази, а неизљечива бол остаје. Наш татица, наш ослонац, наш заштитник, наш понос и наш најбољи друг. Тражимо те у сваком погледу, у сваком осмијеху. Ужасно недостаје твоја неизмјерна љубав, твоја подршка, доброта, разумијевање, пажња и њежност. Кад би могла наша љубав да те врати, никада не би отишао. Док дишемо, живјећеш у нама.