ПЕРИЦЕ наш

Прошло је шест претужних година од када си нас напустио. Увек си говорио Василију да је кумство светиња.. да не заборави ко га је крстио. Та твоја реченица је записана негде давно. Тај човек, Звездан Терзић, је мислио на нас и није те заборавио. Он те и даље носи у срцу, чува нас и труди се да ублажи нашу бол. Јањо, Бобица Бољевић, Матија Милачић, Санда радио Д и твој школски Борис. (били су ту за живота када је било најтеже). Био си и остао сунце и звезда сјајна Подгорице и целе Цене Горе.