ПЕКУ КОСТИЋУ

За човјека који је савладао умјетност живљења, преносећи тај пламен на све око себе. Хвала ти за пријатељство, и што сам учила од најбољих. Обећавам ти да те чувам у анегдотама, осмијеху и срцу. Па што бисмо се опраштали? Чега да нам је жао? Ако ти јаве: умро сам, ти знаш – ја то не умем. Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех једини језик који на свету разумем. На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. Да за мном остане нешто као лепршав траг. Немој да будеш тужан. Толико ми је стало да останем у теби будаласт, чудно драг. Ноћу кад гледаш у небо, и ти намигни мени. То нека буде тајна. Упркос данима сивим, кад видиш неку комету да видик зарумени, упамти: то ја још увек шашав летим и живим.