ПЕКО Слободана БУЛАТОВИЋ

Дани и године пролазе а бол за тобом не јењава. Изреку да вријеме лијечи бол и ране ми твоји то нијесмо осјетили, напротив, све нам више недостајеш. Вријеме нас је само научило да морамо живјети у боли за тобом. Болни су тренуци опраштања од тебе, болно је све оно што смо требали и планирали заједно да урадимо, испратимо, дочекамо а нисмо. Што год да напишемо мало је у односу на твоје момачке, људске квалитете и начин на који си показивао, поштовао своје кумове, пријатеље, другове а посебно начин на који си поштовао и волио нас, родитеље, браћу, твоју животну сапутницу. Био си иако најмлађи темељ и понос наше срећне породице. Док год будемо живјели ми живјећеш и ти са нама. Нека ти ове наше јануарске сузе не ремете мир уочи великог празнина Светог Саве а ти си се сваком празнику радовао па те зато Бог и узео к себи између два велика празника. Нека ти душа царује у Царству небеском.