ПЕЂА МАРИНОВИЋ

Једне од минулих година неко је Оставио писани траг о теби. Био је то познати барски песник Рајко Јоличић. У стиховима које ти је посветио он, између Осталог каже: Прегршт идеја у сваком трену одакле поћи, гдје треба стати Њега је у општем интересу требало препознати вјечито осмјехом на лицу доброћудан као дијете, Сакупио је знања из више живота а неће да каже с које је планете Позлати и унаприједи све што узме у руке да се човјек запита што му је основа Које је струке. Ове стихове пјесник је насловио „Пеђа Ориђинале“ а ми те у нашим сјећањима славимо „Пеђа Пријатељу“. Хвала песнику Јоличићу и хвала теби драги пријатељу за незаборавне тренутке дружења у којима смо уз вино, песму и причу спознали ону љепшу страну живота. Нама надаље остају сјећања и стихови Мике Антића у којима те тражимо и препознајемо: Знаш ја сам стварно ка звезда Сав сам од светлости створен Ништа се у мени угасити неће Само ћу једне случајне зоре далеком Сунцу златних се очију вратити Ако ти јаве; умро сам, не веруј Ти знаш ја то не умем Љубав је , једини ваздух који сам удисао А осмех једини језик који разумем. Немој да будеш тужна, толико ми је Стало да у теби останем будаласт И чудно драг. Ноћу кад погледаш у небо и видиш комету Да видик зарумени, упамти: то ја још Увек живим, живим и летим