ОЛИВЕРА ЛЕКИЋ

Нисам могао замислити да ће проћи година дана да се не видимо и не чујемо, нисам могао то замислити ни један дан, а камоли годину. Да дани пролазе, а нема тебе да те видим, да те чујем, све је тужно од како си отишла, ништа више није исто, све се промјенило. Недостајеш превише за све. Мислио сам да ћеш увијек бити ту, прерано си отишла, требала си још много тога да дочекаш. Сваку ноћ се надам да ћеш ми доћи макар у сан, да се испричамо... Чувам те од заборава, никад нећу престати да мислим о теби, надам се да си на неком љепшем мјесту да живиш неки живот најљепши какав и заслужујеш. А ја се надам да ћу те опет некад поново срести да те поново загрлим. Волим те пуно.