НОВАКА Милевог МИЉИЋА

Тата, ускоро ће четрдесет дана како нам јутра не почињу ријечима: „Миљићу, буди се, бори се...“. Обећао си нам у Пљевљима да ћеш се борити и борио си се. Обећао си нам у Брезовику да ћеш се борити и борио си се као лав. Дошао си кући и свакога дана чврсто нас држећи за руке говорио: „Борим се...“. Знамо да си се, као и увијек-борио за нас и због нас. ХВАЛА ТИ на тој борби, која је трајала седам мјесеци. Ојачао си нас, извукао из нас оно најбоље и научио нас како се треба борити и бити јак, чак и кад је крај близу. Хвала ти лаве наш на свему. Бори се и тамо, а тамо ти је свака борба лакша, јер уз себе имаш најдраже своје – оца којег си жељан остао, мајку и брата. Одмори лаве наш и не плаши се, нећемо пропасти, нећемо нешто нечасно учињети, нећемо – твоја смо крв.