Прошло је пола године одкако си нас изненада напустила а ми и даље не налазимо мир без тебе
НИНА
Бол не пролази... само учимо да живимо са њом. Боли нас твој одлазак, а још више боли непажња и неправда која га је пратила. Наша лијепа, насмијана дјевојко, толико нам недостајеш да сваки дан боли исто као први. Твој осмијех, твоја ведрина и твоја топлина и даље живе у нама, као да си ту негдје, само на тренутак недостајеш. Била си наша радост, понос и наша највећа љубав. Вољела си шетње и планине, вољела си живот. И баш такву ћемо те заувијек памтити. Слободну, ведру и пуну љубави. Тешко је прихватити да те више не видимо, ал те осјећамо у свему што нас подсјећа на тебе. Нина, недостајеш нам више него што се може изрећи ријечима. У свакој сузи, у сваком сјећању, сваком откуцају срца ти си с нама. Заувијек ћеш бити наше дијете, наша Мара, наша љубав и дио нас.
С љубављу и неизмјерном тугом твоји МАМА и ТАТА
