НИНА

Пролази вријеме, упорно нас раздваја, шта да ти пишем пред људима а да ти већ мислима свакодневно не саопштавам. Знам да твоја душа има добар слух и да све мисли чујеш, а срце твоје душе никад неће престати да куца. Заједно смо вјеровали... Умјесто твога загрљаја, грле ме наше успомене, грле, стежу а тај стисак је стисак туге и бола. Тужна је душа моја јер те нема поред мене. Ова туга нема опис нити бол има име. Мелем је Бог и вјера да те је Он збринуо и да ти је душа тамо ђе је пјесма бесконачна нашем Творцу. Говорила си ми: душо, волим те до Острога а ја теби сада говорим: волим те до Царства Небеског.