Драгом брату

NIKOLI ADŽIĆU

НИКОЛИ АЏИЋУ

Кад нам одлази неко драг, не боли смрт, веће боли све оно што иде послије. Боли празнина која никад неће бити попуњена , боли немогућност да урадимо још нешто што смо могли, боле ријечи које нијесмо рекли а могли смо, боле успомене, боли ћутање, боли то што знамо да више никад нећемо бити заједно, боли што те никад више нећемо вид‌јети, боли што ће свуда да нам фалиш и што ћеш увијек бити тај ко недостаје.


Твоји СРЕЋКО, ЈЕЛЕНА, АНАСТАСИЈА и СТЕФАН