НИКОЛЕ БУЛАТОВИЋА

Ја и даље мислим негдје ћу те срести да ти кажем све што је на души остало. Да ми буде драго кад угледам брата да ми каже: "Ћао!". Кад отворим врата да ме његов осмијех заувијек утјеши. Опростила бих му све истог трена, што га дуго нема, што ми се не јавља, што ме свуда прати само драга сјена и што сестру тако заборавља. Знам да тражити ћу га до краја живота. Срешћемо се опет једног дивног дана, отворит ће мени мој Анђео врата тад ћу бити срећна насмијана.