НИКОЛЕ БУЛАТОВИЋА

Нијесам могла да замислим ни један дан без тебе, постао си моја опсесија. А сад? Сад ноћ без тебе траје вјечно, јутра су мрачна, милион питања на које немам одговор, милион "волим те" без одговора. Хиљаду пута ти причам о свом болу, али ни једном нијесам чула "не брини Нана све ће бити у реду", ни једном нијесам осјетила твој топли загрљај. Зато те тражим у тишини ноћи, зато ти причам док гледам у небо пуно звијезда, зато ти палим свијећу. У нади да ћу ти тако помоћи да пронађеш пут до много љепшег мјеста. И зато немој бринути, једини мој, немој да те моја бол узнемири. Само ми буди добро тамо негдје и увјек знај растају се само тијела, душе се не растају. Наше се никада ни у једном тренутку нијесу растале. И чувај се, и чувај ме несуђени мој. А овдје те чекају неиспуњени планови, цијели живот у двоје измаштан. А на крају те чекам ја тамо гдје си ме последњи пут грлио снажно са вјером у нас двоје. Остало је много жеља... да нас судбина не дијели већ спаја. И зато молим те највољенији мој, душо моје душе, увјек се смијеши као те ноћи. Мој најљепши осмијеху. Буби, ВОЛИМ ТЕ. Највише. Твоја Нана.