Прошло је четрдесет дана од како ми се осмјех заледио и препукло срце
НИКОЛА
СВЕТО
Нећу се помирити са чињеницом да никада више нећу видјети твоје бадемасте очи, најљепше смијавице и чути твоје “Маћко”. Док сам жива гледаћу ка вратима и надати се да је све ово само један сан из ког ћеш ме пробудити својим осмјехом. Једино шта могу је да наставим да се поносим што си изабрао да ти баш ја будем мајка. Био си најљепши и најбољи дио мене. Почивај у миру. Воли те твој Маћко, твоја МАЈКА Брате Нисам сигуран како ћу даље без тебе, изгубио сам брата и најбољег пријатеља. Био си мој узор и ослонац од самог рођења. Желио бих да још само једном чујем твоје “Цоа”. Живот нас је неправедно раздвојио и увјек ћу се питати зашто је узео најбољу и најплеменитију особу коју знам. Све до 26. јуна толико тога смо жељели и планирали, док ми сада једино преостаје да успомену на тебе чувам од заборава. Почивај у миру. Воли те твој брат АЦО СВЕТО Судбина је одабрала да и поред болести и свих борби које смо заједно прошли, да на овакав начин одеш на вјечни починак. Ако је судити по вама двојици, судбина стварно бира само најбоље и најплеменитије. “Пушко” био си ослонац породице и отац од ког смо могли само научити шта је поштење и доброта. Свето, чувај ми сина. Тата, чувај ми брата.
Супруга ВЕСНА и син АЛЕКСАНДАР