НИКОЛА Максима ПАЈОВИЋ

Четрдесет је тужних дана откад на прагу родне куће не стоји више мој див, мој горостас, моја снага, мој ослонац, моја доброта, мој понос, мој Ницколај. Бол и туга за тобом кидају моју душу, али наду полажем у Господа да ће твојој души отворити врата раја. Трудићу се, мој тата, да те Софка никада не заборави.