Никола

Рајко мој како сам те од милости звала ти си био прави рај за моје очи,зеница ока мог,моје добро јутро и моје лаку ноћ. Дани су све тежи и тежи,а тебе твоја Мика још увијек чека сваке ноћи на прозор да нам дођеш кући... Поносна сам на тебе био си све што би једна породица пожељела за особине свог сина и брата,имао си посебну душу и велико срце пун љубави,живота и доброте.Своје жеље си тек почео да остварујеш баш онакве какве си их и сам замишљао ал проклета судбина нам те узе и угаси ти сва свјетла пред твојим сјајним очима.Твоја огромна љубав према аутомобилима и твоја хуманост су те овај пут повеле у авантуру небеским стазама.Није требало животе мој овако да буде имали смо много веће и љепше планове које нисмо стигли да остваримо. Увијек си био моја снага и мој штит поред тебе су страхови били страна ријеч ,а ко ће животе мој кад дође вријеме да ме ухвати за дрхтаву руку и да ме изведе из дјевојачке собе? Колико сам сањала о томе а сад само о теби сањам. Све што сам ти обећала испунићу учинићу све да и на том другом свијету будеш поносан на мене. Волим те и вољећу те све док сам жива