НИКИЦЕ ПОПОВИЋА

Сваки дан носи твоје име, јер си био наш ослонац, наша снага, љубав и сигурност. Како да живимо без тебе, када си био срце нашег дома, смисао наше свакодневице. Увијек си нас јако грлио и говорио ми смо срећна породица, а сада... Живиш кроз нас, кроз успомене које не блиједе и љубав која не престаје. Дођемо тако, запалимо ти свијећу и сједнемо крај тебе, као дјеца без дома, само да нађемо мир крај твога имена, да ти кажемо колико нам недостајеш. Волимо Те и носимо заувијек у срцу.