НИКИЦЕ ПОПОВИЋА

Од када те нема све што треба да буде лијепо није... Од када те нема ми смо тужни, јер фалу онај дио нас који је био срећа...Фалиш ти! Не прође дан, да не помислимо на тебе, на твој осмијех, на твој глас...Све изгледа као тиха пауза у којој чекамо да се појавиш насмијан. А онда нас стигне истина- да нећеш доћи. И то јако боли. Боли што те нема, боли што те нисмо још једном загрлили... Вјерујемо да је небо срећно што те има и да тамо шириш осмијех, као што си овдје. А ти остајеш заувијек наше небо!