НИКИЦА ПОПОВИЋ

Драги мој брате, тражим те у сваком дану, сваком сату, сваком тренутку, у свакој недовршној реченици, у свему што на тебе подсјећа. И заувијек ћеш бити моје посебно, мој брат, мој понос, моја рана, моја снага. Ни вријеме, ни бол, ни живот не могу избрисати ово што смо били и што ћемо заувијек остати. Нека данас из сваког црвеног каранфила бисерне сузе потеку и анђеоске руке твоје лице умију и пољубе. Недостајеш нам свом снагом наше душе. Волимо те бескрајно...