НЕШО

Одбијам да идем на гробље. Одбијам да стојим пред хладним каменом, да гледам у твој лик урезан у мермер и читам твоје име као да си само име, као да си само датум почетка и краја. Не могу да поднесем тишину тог мјеста. Не желим да стојим тамо и причам ти о свом болу, о празнини која ме изједа, а да заузврат не чујем твој глас како ми говори да ће све бити у реду, иако обоје знамо да неће. Гробље није мјесто ђе те налазим. Ти ниси тамо. Тамо су само хладни камен и суве сузе.