Драги брате,
НЕНО НОВОВИЋ
Твоја душа, уморна од борбе с невидиљивим непријатељима, нашла је мир далеко од нас. Била сам ти вјетар у леђима, твој ослонац и покретач, а ти моја радост и бол. У тренуцима када је твој вапај био најтиши, упркос свим мојим покушајима, нисам те успјела спасити. Доктори су сумњали, тврдећи да манипулишеш, остављајући ми сада дубоку горчину и питања која одзвањају. Твој осмијех, снага и љубав према животу остат ће заувијек урезани у мом срцу. Иако физички нисам била тамо да те спасим, моје мисли и душа су увијек биле уз тебе, а ти си сада моја још већа рана. Волим те и иди тамо гдје ћеш наћи већи мир.
од сестре ТАЊА НОВОВИЋ