Вољеном брату
НЕНАДУ ПОЛОВИЋУ
Ни један тренутак свог живота ниси изгубио. Све што си живио, све што си волио и све што си носио у себи, сада је уткано у вјечност коју си понио са собом. Твој одлазак не моћже избрисати оно што си био. Ни љубав коју си оставио иза себе. Остао си у мени, у мојим мислима, у свакиом дану који пролази без тебе, у ријечима које изговарам и у свему што сам постала уз тебе. Зато не брини за нас. Иди миран. Вољен си више него што су ријечи икад могле рећи. А када сретнеш нашу мајку и оца, загрли их и пољуби за мене. Вјерујем да ћемо се једном, тамо гдје љубав не познаје растанке, поново загрлити.
Твоја сестра НАТАША
