НЕНАД ПОЛОВИЋ

Прошло је четрдесет најтужнијих дана од како си изненада отишао и оставио неизбрисиву празнину у нашим срцима. Годинама сам те пратила и дочекивала са далеких мора, а сада си отишао са нашег прага на пут без повратка. Невјерица и бол које си оставио у нашем дому не пролазе. Био си наш ослонац, наш понос и наша снага. Твој ведри дух и осмјех којим си нас увјек увесељавао недостајаће нам у сваком минуту. Хвала ти за сву љубав и доброту којом си нас гријао. Твоја племенита душа је сада пронашла своју мирну луку, а ти ћеш заувјек живјети кроз своје синове и кроз сваки наш дан. Заслужио си много, а ја живим у нади да ћемо се опет једног дана загрлити. Поносно ћемо те чувати од заборава док дишемо.