НЕМАЊА

Брате, три су године, и даље те тражимо у тишини, у мислима, у нашим сновима... Боли тишина у којој те нема. Боле неизговорене ријечи и тренуци који су требали бити наши, а никада нису дошли. Недостаје загрљај, разговори, осмјех који се више не чује. Немања, брате, знао си колико те волимо, али никада нећеш знати колико нам недостајеш. Не видимо ти очи, не чујемо глас, али осјећамо и знамо да си увијек између нас.